Kako dizajnirati svetlost u prostoru netaknute prirode? Pažljivo, vrlo pažljivo.
U samom srcu Triglavskog nacionalnog parka, Nordijski centar Planica, sa svojim neizbežnim veštačkim osvetljenjem, mogao bi brzo da postane nametljivo strano telo u netaknutoj alpskoj dolini. Očuvanje prirodne baštine stoga je zahtevalo lagani dodir i pažljivo promišljene intervencije. Pristup svim zgradama je stoga obeležen minimalnim svetlosnim linijama i ambijentalnim enterijerima, koji se jedva pružaju u spoljni prostor.
Projekat osvetljenja morao je istovremeno da bude usklađen sa dva sukobljena propisa. S jedne strane, propisi o minimalno dozvoljenom osvetljenju javnih prostora, s druge propisi o graničnim vrednostima svetlosnog zagađenja životne sredine. Karakterističnost skakaonica, ali i svih ostalih zgrada, su udubljena svetla utonula ispod površine, koja suptilno ukazuju na konture, bez preteranog zagađivanja okolnog prostora refleksijama svetlosti.
Mase, teksture i šupljine arhitekture dobijaju svoj pravi karakter tek u interakciji sa svetlošću.
Sakrivene pod terenom, prostorije za godišnji trening zimskih nordijskih sportova svojim dimenzijama i funkcijama postaju svoj svet – sa svojom klimom i svetlošću. Glavni cilj dizajnera veštačkog svetla bio je postizanje visokog nivoa osvetljenja potrebnog u sportskim prostorima bez smanjenja udobnosti korisnika. Direktan i reflektujući odsjaj koji proizvode goli betonski zidovi i površine prekrivene veštačkim snegom lako bi moglo da podstakne nastanak uslova koji uzrokuju optički stres i naprezanje. To se postiglo pažljivom kalibracijom i regulacijom svih korišćenih sijalica.
Foto: Miran Kambič
