Vrtić Pedenjped

Uz gornju misao, Oton Župančič je imao na umu literaturu pre više od 100 godina, ali je sigurno teško suprotstaviti se tvrdnji da tu ideju možemo generalizovati na celo stvaralaštvo za decu. Najmlađima želimo samo najzdraviju hranu, najlepša iskustva i najbolje obrazovanje. To takođe uključuje najbolje obrazovne prostorije, koje su opremljene kvalitetnim materijalima i opremom koje su odabrali i dizajnirali najbolji arhitekti. Ali, razmišljajući o materijalnosti, ne smemo zaboraviti onu nematerijalnu komponentu koju je Le Corbusier opisao kao ekvivalent u svojoj definiciji: „Arhitektura je sjajna igra masa u svetlosti“. Što se tiče svetlosti, dnevna svetlost je definitivno najbolja. Ne samo da smo mi ljudi evolucijski prilagođeni njemu, već u njemu najefikasnije i sa najmanje napora posmatramo svet, dok prirodno svetlo reguliše naše svakodnevne ritmove, uravnotežuje naš hormonalni sistem, pospešuje budnost i olakšava prelazak u san. Sa ovom svešću autori zgrade osmislili su prostorni koncept vrtića koji u najvećoj mogućoj meri obezbeđuje prirodnu dnevnu svetlost svih prostorija. Veliki prozori od poda do plafona okružuju celu zgradu, svetli prirodni materijali, unutrašnji atrijum u koji se ulivaju svi uobičajeni hodnici … Primetno je da su arhitekte postupali diskretno i osećajno.